PESNA ( bisakal da e moja )

Ti me ne volis i ne zelis,zar

lep nisam nimalo,mala?

Ne gledajuci,od strasti uz zar

na rame mi je tvoja ruka pala.

Sa kezenjem,mlada,osecajnim

ja s tobom nisam ni nezan,ni zao.

Koliko si ih milovala sjajnih?

Ko ti je dosad ruke,usne dao?

Znam,oni su prosli kao senke,mila,

ne dodirnuvsi tvoj oganj u snima.

Na kolenima mnogim si bila,

a sada,evo,sedis na mojima.

Neka ti oci trepavica rubi,

neka ti u misli dodze drugi neko.

Ta i ja te bas jako ne ljubim

tonuc u nesto drago i daleko.

Ovu vatru sudbinom ocajnom

ne zovi,veza lakoumna to je.

Kao sto smo se susreli slucajno

rastacemo se uz smesak nas dvoje.

Svojim putem otici ces u smiraj

da prokockas dane i plac novi.

Neljubljene samo ti ne diraj,

negorene nikako ne zovi.

U corsokaku s drugim ces se naci,

o ljubavi brbljajuc bez svesti.

Tad cu mozda u setnju izaci

i sa tobom ponova se sresti.

Blize pleca okrenuvsi drugom

i malo se pognuv ne misleci.

"Dobro vece",reci ces mi s tugom,

"Dobro vece,mis" i ja cu reci.

I nista nece dusu da zanjise.

Nit u drhtanje moze da je svali.

Ko je ljubio,taj ne ljubi vise.

Izgorelog niko ne zapali.