PISMO

PISMO

Teodora , sada spavash tu na krevetu a ja te samo gledam . Nesretan sam, I gutam u sebi .Cutim I smejem se pred tobom a plakao bih . Boli me sto sam te izgubio, najdivniju osobu koja je ikada postojala u mome zivotu .Boli me kada te vidim da muchish sebe. Boli me sto ne mogu da doprem do tebe da ti pomognem ikako. Da nisam spoznao tvoju dushu I tvoju lepotu otkazao bih se I ponovo bio neko bezosecajan kojeg niko I nista ne moze dotachi. Ali jednostavno ja to ne mogu… jednostavno cu te gledati u nadi da cesh se probuditi… u nadi da me mozesh voleti I ljubiti, nemoci vishe ziveti bez mene… Voleo bih da se vrate ti dani kada smo trchali jedan ka drugome , kada je bio dovoljan jedan glas da mi napravi srecnim ceo dan u mome praznom zivotu. A taj glas je ponovo tu , ali ne odzvanja vishe tako…nije dovoljno iskren I to me boli najdraza… Boli me sto sam dopustio da te povredim …I odgurnem od sebe… boli me sto sam se za momente vrati u sebe I ziveo samo za sebe zaboravljajuchi na nas… a tada …tada se tvoje srce skupilo I uplashilo… nije bilo vishe puno energije koja me je vukla uvek napred… Jednostavno si nestala… a ja te ne mogu proanchi I povuchi ponovo sa mnom…

Bila si uplashena , nemochna I slaba …znam ja to Teodora … u tvojoj je glavi bilo hiljadu smicalica … zhelela si da se osetish voljenom jer mene nije bilo . Bar si ti tako mislila. A ja se nikada prema tebi nisam promenio… svu ljubav I strast sam sachuvao samo za moju voljenu …I bio sretan kada cu je videti… Ziveo sam za taj dan , da vidim tvoj osmeh , da osetim tvoju ljubav , da osetim deo sebe koji sam mislio da sam napokon nashao. Taj deo koji me je cinio boljim chovekom…sada je tu pred mojim ochima ali spava I nije vishe moj a to boli I vishe nego sto cesh ikada mochi saznati. Tu si a ja se osecam tako praznim I usamljenim jer znam sve ja znam Teodora ..i ne krivim te . Uplashila si se svega I povukla u sebe… navukao sam na sebe prokleto nepoverenje koje ne da mojoj ljubavi da se razbukta I da pocnem da ponovo zivim…da dishem punim pluchima… Okrecem se I vidim te ponovo si tu… jedna mala lujka koja me je nekada I previshe volela .Sada te gledam I zelim da ponovo imash osecaj da si stvarno sretna , da si slobodna I luda da me volish bez obzira na sve , da te taj osecaj nikada ne napusti kao sto nije ni mene od momenta kada sam te upoznao I od moemnta kada si dozvolila da zavirim u tvoju dushu. Predivna si Teodora , nemoj to nikada da zaboravish , ma sta se desilo bicesh srecna jer ja sam osetio da ti stvarno znas da volis, cak I kada ti je svaki moj dodir tako stran I odvratan , cak I sada znam da si samo uplasena ali tako zeljna ljubavi I srece koje ti ja nisam mogao dati.. Ja ti nikada nebih mogao nista nazao uciniti ljubavi, jer je moja ljubav prema tebi prevelika za to. Osetim srdzbu ali zatvorim oci I setim se svih divnih trenutaka I ljudskosti koje si mi pruzila… I mozda ispadnem I glup I dosadan …I izgovorim rechi volim te…u nadi da cu te probuditi…ali uzalud… Trebash mi jako mi trebash ljubavi , treba mi moja Teodora za kojom sam ceznuo u besanim nochima I pricao satima , snevajuchi I govorechi u snu njeno ime… trebash mi Teodora …tvoj glas pun neznosti koji me je zacarao I koji mi je davao veru u sebe …veru da je zivot ipak lep kada se dvoje vole… svetu gde je samo to potrebno I nista vishe…treba mi moja Teodora da me stavi na noge ponovo I vrati na stari put , put ljubavi koji bi zajedno izgradili…I nebi lutali stranputicama zivota…. Razmisljam ovo I setim se kako smo bili zagrljeni I sretni u staroj kuchi … setim se tvoga glasa punog odobravanja I ljubavi … I zaboli me ponovo josh jache … tu si a spavash …cvrsto spavas zaboravljajuchi moju ljubav … razbesnim se ali ne mogu pogledam te I vidim tvoju milu facu koja sneva…. Milu devojchicu koja me je volela … devojchicu zbog koje je zivot ponovo postajao prosharan hiljadama boja.

Ne znam ni sam zasto ovo pishem, kada znam da nisi vishe moja , kada znam da si me prevarila bar u mislima I dala sansu da se nasha ljubav raspadne na hiljade komada, stvarno ne znam , a osecam svaku tvoju laz I usamljenost kada si pored mene…I to me boli cak I vise sto ti mislis… Ne znam zasto pisem jos uvek … osim da je moj cilj samo da dodirnes deo moje dushe , deo mog srca koje nikada nije prestajalo da te voli…tebe I samo tebe jedina moja ljubavi.

Nikada ti vishe nechu nista napisati ne jer bih gazio sebe , vec zbog osecaja da ces pasti na moje rechi a ne na zvukove tvoga srca koje ce ti rechi sta je prava ljubav.

Sada cu ustati I poljubiti te kao I uvek , nasmejati se I ponovo mastati o ljubavi jer znam da je ima u ovoj jebenoj sobi , a tu je u ovim grudima koje te zeljno ocekuju.

Volim te !