CVET

Sta rechi ? Shta rechi na ovom praznom listu koji treba da prikupi sve moje emocije , svu moju energiju , svu moju ljubav ka jednoj savrshenoj zeni. Zeni devojci, carobnici I ljubavnici, zeni koja ne zna koliku moc ima nada mnom .

Setio sam se ispricacu Vam pricu o jednom cvetu .

Toga jutra, kako je to cudno kako svaka moja tuzna ljubavna prica pocinje sa ovom recenicom… dakle toga jutra osetio sam se tuzno I jadno, uplasheno I ponovo je preovladao osecaj da cu izgubiti sebe. A bio sam svoj samo kada sam verovao da ona postoji. Jedna celina , apsolutna sreca , jedan motiv njen osmeh I blaga rec mi je davao snage da pokusam da mislim da je ponovo sve moguce.

I kao sto to obicno biva postao sam komotan, prokleto musko u meni nije obracalo dovoljno paznje ka toj zeni. Nije bilo mojih blagih reci koje je prizeljkivala svakim danom, a moje reci su bile sve redje I redje.

Pitate me zasto ?

Ne znam , jednostavno sam se osetio voljenim I bilo mi je lepo, osetio sam da me neko voli onakvim kakvim jesam , nehajnim I chudnim , da osetio sam da me je neko voleo. Kilometri su nas delili , ma kao da je ceo svet bio protiv nas … a ja sam zaboravio da dajem u jednom momentu , jednostavno sam zaboravio. A ona je bila tako krhka I mlada, zeljna samo moje ljubavi nichega vishe , spremna da ide I na kraj sveta samo zbog nas , a ja sam je razocharao … uvukavshi se ponovo polako u moj svet gde polako tonem bez njene ljubavi. Predugo je proslo vremena dok nisam osetio ljubav ponovo sa njom , mozda je I to razlog ali glupo je da se pravdam .Pogresio sam nisam je dovoljno pazio I ona je pochela da vene. I ona onako uvenuta nije mogla vishe blistati , niti davati mojim ochima tu lepotu I toplotu … ne nije ona bila losha niti sebichna , bila je samo jedancvet na jednoj samo nashoj planeti koji nisam znao da cuvam. Bio sam uplashen za moju ljubav I moj cvet , uzasnut da njega vishe neche biti kraj mene svakoga dana, da osecam njenu lepotu. A on je bio tako nezan , tako zeljan mene a ja to nisam primechivao. Mogu rechi da zazlim , ali ni hiljade rechi ne mogu ispraviti I utoliti zedj moga cveta kojeg sam polako pochinjao da ubijam . Opet ponovo , prokleti ja I moj ponos … moje gluposti … Zao mi je cvete moj nadam se da ces ovo nekada chuti … moj glas koji odzvanja vasionom I polako se pretvara u rosu koja ce ti dati zivot da ponovo procvetash I budesh lepa , lepsha nego ikada. Zato hiljadama puta govorim zao mi je … I svaki novi izgovoreni put je jachi I jachi… Iz dubine moje dushe svaka moja rech je nada da ce se pretvoriti rech u rosu , rosa u ljubav koju smo nekada imali…

A mozda sam pogreshio rechi … mozda je bilo dovoljno rechi samo VOLIM TE.